Ових дана проживљавамо дане које многима представљају трауму.
У таквим ситуацијама прво је важно заштитити физички интегритет детета и осталих укућана. Одмах затим, након што су збринуте физичке потребе, веома је важно пружити им психолошки ослонац за адаптацију на промене које је изазвала наша, актуелна ситуација. Родитељи, учитељи, наставници и уопште одрасли, који су доступни детету, могу у великој мери олакшати тренутке кроз које пролазе и помоћи им да се што пре и што боље адаптирају на новонасталу ситуацију.
Трауматска искуства у значајној мери нарушавају осећање сигурности чак и код веома мале деце. Такође, код мало старије деце јавља се страх за сопствени, и за живот својих драгих особа. Развија се и забринутост за будућност. Реакције деце могу бити различите, у зависности од узраста. Неке реакције код деце, уколико трају краћи временски период, могу се сматрати нормалним и пролазним реакцијама на трауматско искуство. Међутим, уколико су присутне дужи временски период, потребно је потражити савет стручњака.
Могу се приметити интензивне емоционалне реакције и облици понашања у зависности од узраста:
Предшколски узраст – сисање палца, ноћно мокрење, тешкоће у одвајању од родитеља, поремећен сан, губитак апетита, соматске тегобе, страх од мрака и друге врсте страхова.
Основношколски узраст – раздражљивост, агресивност, тешкоће у одвајању, слаба концентрација, ноћне море, избегавање обавеза..
Адолесцентни узраст – поремећај сна и апетита, раздражљивост, учестали конфликти, слаба концентација, соматске тегобе.
Кратка упутства и препоруке на које се одрасли могу ослонити како би у овој ситуацији пружили помоћ и подршку деци, и превентивно деловали, како се не би јавиле компликације у њиховом функционисању.
Информишите дете – на питања детета одговарајте директно, уз давање онолико информација колико дете тражи. Понудите информације прилагођено дететовом узрасту, које ће оно моћи да разуме. Млађа деца ће се задовољити са општим информацијама, без много детаља и објашњења, док ће старијој деци користити детаљније информације како би могли да разумеју узроке. Истовремено, ограничите приступ информацијама путем медија, јер поново подсећање може изнова трауматизирати дете. Информације о даљим дешавањима, дозирајте постепено и прилагођено његовом узрасту. Слушајте их пажљиво, и то је некад довољно. Износите само чињенице , без нагађања и претпостављања шта би могло да се деси, јер би то могло код детета да појача осећање неизвесности и страха. Уколико на неко питање не знате одговор, реците то отворено детету. На крају, најважније је да га уверите да ћете дати све од себе како бисте га заштитили. Немојте подцењивати капацитете детета и мислите да нису свесни шта се догађа. Чак и ако су мала, деца „осете“ да нешто није у реду.
Пружите емоционалну подршку детету – у кризним ситуација деца често показују већу потребу да родитељи буду присутни и да им посвете више пажње. Имајте стрпљења за њих и отворено им реците да сте им увек на располагању. Показујте му љубав и веру колико год можете. Такви облици испољавања ваших осећања. могу пружити детету осећање сигурности, дати им дозволу да и они испоље своја осећања и подстаћи их да верују да и поред свега што се догађа, има добрих ствари. Када је реч о старијој деци, хумор је често средство, које може да им помогне да се носе са овим новим ситуацијама. Подржите то. Будите спремни на снажне емоције код деце. Оне су обично краткотрајне. Родитељи могу дати пример како се изборити са интензивним емоцијама. Дозволите да дете испољи своје емоције и не дајте повода да се дете осећа неадекватним зато што их доживљава. Останите смирени, колико год је то могуће, али не идите у другу крајност и потискивати и негирати емоције. Деца спољашње ситуације и догађаје процењују преко реакције одраслих. Ако родитељ није присутан, друга одрасла особа може да надокнади потребе детета.
Шта још? – деца често не говоре отворено о својим осећањима. Пратите и посматрајте евентуалне промене у њиховој игри, понашању, апетиту, спавању.
Колико можете, одржавајте дневну рутину, важан доживљај за дете да је њихов свет присутан и да функционише. Придржавајте се уобичајеног дневног распореда активности, како би његов дан личио на дане до сада. Не заборавите да су деци и у овим ситуацијама потребна јасна правила и границе. Обезбедите им то на јасан и доследан начин.
Снежана Ристић, психолог
Saveti psihologa - greske roditelja
Презентација – Antistres
