Како радити са ђацима талентованим за хемију
У проблемском задатку ова деца виде изазов, али и најталентованија могу бити веома несигурна када узму епрувету у руке
Хемија је специфична наука која се, између осталог, бави изучавањем структуре супстанце, па је пожељно код ученика који су јој најклоњени препознати способност да се мишљењем проникне у суштину, чињенице сагледају из различитих углова, преиспитује све што се чује или прочита. Да би био успешан хемичар потребно је бити подједнако добар теоретичар, спретан и сналажљив експериментатор, као и сигуран у рачуну, једном речју – свестран. Талентовани ученици те особине показују па их, на редовним часовима, брзо препознају искусни наставници.
Да је тако потврђују београдски хемичари чији ученици годинама постижу изванредне резултате на такмичењима. То су наставници хемије Снежана Илић-Јанковић, која предаје у у ОШ „Карађорђе” на Вождовцу, и Александар Вијатов, из ОШ „Павле Савић” на Звездари.
− Иоле искуснијем наставнику, не може промаћи талентовано дете на редовним часовима. Често су то повучени ђаци који се, ипак, истичу постављањем занимљивих питања или давањем проницљивих одговора. У проблемском задатку они не виде проблем, него изазов. И најталентованији и највреднији ђаци могу бити веома несигурни када узму епрувету у руке. Сталним вежбањем стичу самопоуздање. Треба их учити их да су грешке саставни део рада и да ће из њих увек нешто ново научити − указује Илић-Јанковић.
Међу даровитима, напомиње она, уме да буде и превише самоуверених ученика, који сматрају да је интелигенција довољна за успех, а тад наставник мора бити довољно мудар да их „спусти на земљу” али да тиме не умањи њихову наклоњеност изучавању хемије.
Професор Вијатов наглашава да је посао наставника да надареним ђацима „сервира” праве задатке у правом моменту, а највећа грешка у раду са њима је не испунити им време које су одвојили за ваш предмет. Најтежи и најодговорнији део посла, по његовом мишљењу, је мотивисати ученике да напредују и усавршавају се.
Услови за рад увек могу бити бољи, нарочито за експерименталну наставу. Ипак, мислим да су воља и љубав према деци покретачи који се не могу заменити ни најбољим условима рада. У мом кабинету хемије, одакле је потекао велики број талентованих хемичара и даље виси само зелена табла. Не бих се бунио да је уместо ње „паметна” табла, или бар бела, али и без тога успешни ученици и ја изградили смо имиџ који привлачи нове генерације жељне да се прикључе тиму успешних хемичара. Примера ради, ове године је на школском такмичењу из хемије из једног одељења седмог разреда учествовало чак десет ученика. Сви су остварили запажен резултат − поносан је Вијатов.
Не могу сви ђаци бити талентовани за исти предмет, али некада их може бити доста у једној генерацији и треба их охрабрити да се истакну. Професор Александар Вијатов памти одељења у којима је и више од половине ученика било талентовано за хемију. Увек се радо сети 2009. године, када је целу општину Звездара на Регионалном такмичењу из хемије, представљало шест ученика истог одељења осмог разреда школе „Павле Савић”. Најзначајнија прзнања ученика, са државних првенстава, овај наставник увек урами и окачи на зид у кабинету хемије. Уверен је да ђачки успеси нису довољно примећени као ни наставнички. Он истиче да децу и професоре највише покрећу лична сатисфакција и жеља да напредују, и учи ђаке да је то вредније од сваке награде.
− Спремање ученика за било који вид такмичења, а нарочито на републичком нивоу, захтева много времена и посвећености. За тај рад, који умногоме преваилази прописану четрдесеточасовну радну недељу, наставници нису награђени, чак ни дипломом. Осим тога професори су ангажовани на такмичењима од ујутру до увече, док деца раде тест, док се прегледају радови, улажу евентуалне жалбе на резултате… – и све то раде волонтерски. Једина, али непроцењиво вредна, награда наставнику је радост ученика због успеха и доброг пласмана − дочарава наставница Снежана.
Осмолетка „Карађорђе” у којој она ради има кабинет за хемију опремљен рачунарима, лабораторијским посуђем и другим потребним прибором, а хемикалије за експериментални део наставе наручују по потреби. Наизглед идеалне услове нарушава чињеница да се од ове године настава информатике одржава у кабинету хемије баш у време додатне наставе за талентоване хемичаре.
Проблемске задатке и ситуације за вежбање искусни професори хемије често састављају сами, подстакнути недоумицама које, из генерације у генерацију, муче њихове ученике. Материјал за рад проналазе у бројним уџбеницима, збиркама задатака, радним свескама са лабораторијским вежбама, тестовима… Интернет им је, такође, значајан извор литературе.
− Много је лакше радити са ученицима ако у школи имате добру екипу наставника који ће из својих предмета пружити деци неопходна знања. Хемија је наука која се преплиће са физиком, математиком, биологијом, географијом… Имам среће да радим у доброј школи, са изузетним наставним кадром, који из своје струке даје велики допринос темељима ученичког знања. Тиме је мој посао лакши. Дете које из основне школе понесе добра предзнања из било ког предмета, никако не сме да се занемари у средњој школи. Треба га подстицати и надограђивати његова интересовања да би у будућности дало допринос некој научној дисциплини − закључује Илић-Јанковић.
Редакција
